Prolaps mitralnog zaliska

Prolaps mitralnog zaliska je ralativno često benigno stanje na zaliscima koji pregrađuje levu srčanu pretkomoru i komoru. Ovi zalisci su dugi i veliki i za vreme sistole ( faze srčanog ciklusa u kojoj se srce kontrahuje i izbacuje krv ) prodiru u levu pretkomoru, pričemu se deo krvi vraća nazad. Bol se u ovom slučaju javlja u mirovanju, oštar je, ne širi se i duže traje.

Važno je istaći da prolaps mitralnog zaliska, u suštini, ne predstavlja klinički stanje ugroženosti. To je pojava koja se sreće kod skoro 5% populacije, a otkirva se ultrazvučnim pregledom.

Pročitaj nastavak >

Srčani Zalisci

Srčani zalisci – valvule, deo su srčanog aparata, koji omogućava da srce funkcioniše kao pumpa i da snabdeva krvlju svaku ćeliju. Kada su otvoreni, propuštaju krv, a ukoliko se u određenoj fazi srčanog ciklusa zatvore, onemogućavaju da se krv vraća.

Postoje četiri srčana zaliska:

• Aortni i pulmonalni srčani zalizak – nalaze se između komora i arterija koje izlaze iz srca
• Mitralni srčani zalizak – između leve pretkomore i komore
• Trikuspidni srčani zalizak - između desne pretkomore i komore

Pročitaj nastavak >

Koenzim Q10 – Zaštitnik srca i krvnih sudova

Nedostatak koenzima Q10 u organizmu može da izazove kardiovaskularna oboljenja kao što su povišen krvni pritisak, aterosklerozu i slabljenje srčanog mišića.

Ubrzan životni tempo, zagađen vazduh, nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i stres, ubrzavaju proces starenja, poboljšavaju fizičku kondiciju, štite organizam od bolesti i vraćaju mladalačku energiju ističe se KOENZIM Q10 – takozvani vitamin mladosti.

Pročitaj nastavak >

Anemija i nedostatak gvožđa

Anemija se najbrže dijagnostikuje analizom krvi, čiji rezultati pokazuju bro, veličinu i oblik eritrocita, kao i nivohemoglobina. Uzrok ovog poremećaja može biti nedostatak gvožđa, ali i vitamina B9 i B12.

Ljudsko telo ne može samo da stvara gvožđe, već ga uzima iz hrane ili zaliha u organizmu. Rezerve se nalaze u crvenim krvnim zrncima, čiji je životni vek 120 dana, nakon čega se gvožđe iz njih ponovo vraća u koštanu srž, gde se proizvode novi eritrociti.

Ako organizam ne dobija nove količine gvožđa, rezerve se isrcpljuu, koštana srž ne stvara dovoljno eritrocita i tada nastaje sideropenijska anemija, kojukarakteriše smanjnje volumena eritrocita ( mikrocitna anemija ).

Pročitaj nastavak >

Uticaj Vitamina D na srce

Desetogodišnja studija, sprovedena na Harvardu, dokazala je da deficit vitamina D u organizmu uzrokuje oboljenja srca i krvnih sudova.

U ovoj studiji dokazano je da vitamin D pomaže u sprečavanju hroničnih srčanih oboljenja kod muškaraca. Ustanovljena je i povezanost između nedostatka ovog vitamina i povišenog rizika za nastanak infarkta srca.

Muškarci sa smanjenom koncentracijom vitamina D u krvi su višestruko izloženiji riziku od nastajanja infarkta srca, nego oni kod kojih je koncentracija vitamina D u granicama normalnih vrednosti ( > 30 ng/mL ).

Pročitaj nastavak >

Šta izaziva anemiju i kako je prepoznati

Anemija se najjednostavnije i najbrže može ustanoviti analizom krvi, čiji će rezultati pokazati broj, veličinu i oblik eritrocita ( RBC ), kao i njihov procenat u krvi ( hematokrit ).

Snižena vrednost hematokrita ukazuje na nedostatak crvenih krvnih zrnaca ili njihovu brzu razgradnju, koju ne može nadoknaditi pojačan rad koštane srži.

Drugi važan pokazatelj anemije je nivo hemoglobina ( Hb ), čije se normalne vrednosti kreću u rasponu od 120 do 160 g/l ( za žene 130 a za muškarce 180 g/l ).

Pročitaj nastavak >

Holter – Ritam Srca i Pritiska

Holter je uređaj kojim se na jednostavan način, bezbolno i potpuno bezbedno, otkrivaju poremaćaji u radu srca, dok se praćenjem vrednosti krvnog pritiska dobija prava slika o postojanju hipertenzivne bolesti.

Povišen krvni pritisak osnovni je nezavisni činilac kardiovaskularnog rizika. Ukoliko je oblik hipertenzije teži, a njeno trajanje duže, veća je i opasnost od nastanka komplikacije na srcu i krvnim sudovima. Stoga se velika pažnja posvećuje prevenciji, ali i preciznoj dijagnostici bolesti srca, kako bi se na vreme preduzelo odgovarajuće lečenje i predupredile fatalne posledice.

Pročitaj nastavak >

Koronarna Bolest Srca

Koronarna bolest srca predstavlja sindrom čiji je glavni uzrok smanjen protok krvi kroz srčane arterije, a u korenu ovih poremećaja je ateroskleroza.

Kao posledica koronarne bolesti srca javlja se insuficijencija, odnosno stanje u kojem srčanimišić ima potrebu za kiseonikom a ne dobija ga u dovoljnoj količini.

Koronarna bolest srca je u stvari nemogućnost ili smanjena mogućnost malih arterija koje ishranjuju srčani mišić da zadovolje njegove metaboličke potrebe za krvlju, usled suženja lumena ovih krvnih sudova. Suženje nastaje kao posledica opsterukcije, odnosno začepljenja arterija nekim stranim telom, koje se nlazi u krvotoku ili spazmom, odnosno grčem zida arterije. Usled toga dolazi do smanjenog dotoka krvi u one delove srčanog mišića koji su ispod mesta suženja. Ovaj poremećaj zove se ishemija a najčešće je praćena bolom u srednjem delu grudnog koša – anksiozni bol.

Pročitaj nastavak >

Aortna aneurizma

Šta je Aortna Aneurizma ?

Aortna aneurizma predstavlja otok u predelu aorte, glavne arterije ljudskog tela. Aorta nosi krv bogatu kiseonikom iz srca u ostatak ljudskog tela.

Pročitaj nastavak >

Zašto nastaje Anemija

Anemija nije bolest, već stanje koje ukazuje na postojanje nekog oboljenja ili poremećaja u ishrani.

Malokrvnost se oćituje u opadanju broja zdravih crvenih krvnih zrnaca ( RBC ), što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pošto eritrociti sadrže hemoglobin – protein bogat gvožđem, zadužen za prenos kiseonika od pluća do ostalih organa ljudskog tela. Usled manjka kiseonika u vitalnim organima, posebno mozgu i srcu, kao i u mišićima, anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost.

Pročitaj nastavak >

Sledeća strana »