Akutni koronarni sindrom

Akutni koronarni sindrom obuhvata spektar kliničkih prezentacija, koje, prema kliničkom nalazu, elektrokardiografskoj slici ST segmenta i prema nalazu kardiospecifičnih enzima može da se posmatra kao AIM sa ST elevacijom (STAIM), AIM bez ST elevacije (NSTAIM) i kao nestabilna angina pektoris (NAP).

Blagovremena dijagnoza i savremena terapija je značajno poboljšala prognozu bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom. Posebno mesto pripada reperfuzionoj terapiji u AIM sa ST elevacijom, koja, primenjena prvih 12 h, sprečava napredovanje nekroze miokarda, smanjuje veličinu infarkta i time poboljšava prognozu bolesnika koja je velikim delom uslovljena veličinom infarkta.

Efikasnost i uspeh primenjene terapije zavisi od niza faktora:

• dobre organizacije medicinske službe,
• zatim stručne, kadrovske i tehnološke opremljenosti koronarnih (KJ) ili intenzivnih jedinica (JIN).

Iskustva velikog broja kliničkih studija i nacionalnih registara o akutnom koronarnom sindromu su pokazala da je kritično vreme za spasavanje miokarda mnogo kraće nego što se pretpostavljalo do pre nekoliko godina.

Iako je prema preporukama za lecenje AIM sa ST elevacijom primena reperfuzione terapije indikovana do 12 h, najbolji rezultati se postižu prvih 1-3 h. Mogucnost primene trombolitične terapije u vidu petominutne bolus injekcije, sa proverenim algoritmima za dijagnozu i terapijske postupke posebno ističe značaj prehospitalnog zbrinjavanja bolesnika sa akutnim infarktom miokarda uključujuci u organizaciju zbrinjavanja bolesnika sa AIM ne samo kardiologe nego i lekare intenziviste, lekare hitne pomoći, urgentne medicine, lekare primarne zdravstvene zaštite, parametikse, sve koji imaju prvi kontakt sa bolesnikom.

Nova iskustva iz studija i nacionalnih registara treba da daju odgovore na pitanja šta je od savremenih mogućnosti reperfuzije, trombolitična terapija ili primarna perkutana koronarna intervencija (PPKI) najbolja opcija za određenog bolesnika i njegovu bolest.

Nacionalni Registri dobijaju poseban značaj poslednjih godina kada se nameće pitanje da li su bolesnici koji se ispituju u studijama realni i stvarni ili su »probrani«, jer se njihov klinicki status često razlikuje od kliničkog statusa prosečnog bolesnika koji se nalazi u svakodnevnoj praksi. Osim toga postoje velike razlike izmedju pojedinih zemalja, medicinske, ekonomske, socijalne – što daje poseban značaj nacionalnim registrima.

Da bi se sakupili podaci na evropskom nivou, urađena je velika evropska studija o akutnom koronarnom sindromu, Euro Heart Survey Acute Coronary Syndrom I u toku 2000-2001 godine, koja je obuhvatila podatke iz 25 evropskih zemalja.

Multikontinentalna studija, GRACE studija je obuhvatila 14 zemalja, 95 bolnica u Evropi, Severnoj, Južnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu. Podaci ENACT studije, u kojoj je učestvovalo 17 evropskih zemalja, su pokazali učestalost razlicitih oblika akutnog koronarnog sindroma i razlike u lečenju između pojedinih evropskih zemalja.

U navedenim studijama o akutnom koronarnom sindromu nisu obuhvaceni podaci iz Srbije zbog poznatih istorijskih dešavanja.

Akutni koronarni sindorm u Srbiji 2003 godine