Anemija i nedostatak gvožđa

Anemija se najbrže dijagnostikuje analizom krvi, čiji rezultati pokazuju bro, veličinu i oblik eritrocita, kao i nivohemoglobina. Uzrok ovog poremećaja može biti nedostatak gvožđa, ali i vitamina B9 i B12.

Ljudsko telo ne može samo da stvara gvožđe, već ga uzima iz hrane ili zaliha u organizmu. Rezerve se nalaze u crvenim krvnim zrncima, čiji je životni vek 120 dana, nakon čega se gvožđe iz njih ponovo vraća u koštanu srž, gde se proizvode novi eritrociti.

Ako organizam ne dobija nove količine gvožđa, rezerve se isrcpljuu, koštana srž ne stvara dovoljno eritrocita i tada nastaje sideropenijska anemija, kojukarakteriše smanjnje volumena eritrocita ( mikrocitna anemija ).

Deficit gvožđa može nastati zbog njegovog gubljenja ( usled krvarenja ), povećane potrebe z aovim mineralom ( tokom razvoja i trudnoće ), smanjenja apsorpcije u organima za varenje ili, ređe, zbog nepovoljnog unosa putem hrane. Posledice dugotrajne anemije izazvane nedostatkom gvožđa mogu biti veoma ozbiljne, a ukoliko se jave u detinjstvu, mogu dovesti i do usporenog razvoja.

Pored vrtoglavice, slabosti, lupanja srca ili nedostatka koncentracije, zbog poremećaja izgranje ćelija u organizmu, mogu se javiti i upalne promene na jeziku, želucu, rane u uglovima usana, pucanje noktiju.

Gvožđe se može nedoknaditi uzimanjem preparata koji sadrže mineral a ako je njegov deficit izazvan krvarenjem, treba otkloniti uzrok gubitka krvi, što se su slučaju polipa ili tumora čini hiruškim zahvatom. Prekomerni gubitak krvi ( i gvožđa ) može se nadoknaditi samo tansfuzijom.

Ishrana za anemične osobe

Najbolji izvor gvožđa su crveno meso, plava riba, žumance jajeta, zeleno povrće, mahunarke, orasi, sušeno voće i žitne pahuljice, kao i iznutrice – jetra i bubrezi.

Veoma je važno da se ove namirnice kombinuju sa hranom koja pospešuje apsorpciju gvožđa. Preporučljivo je da se uz obroke od mesa i povrća pije sok, dok kombinovanje mesa ili povrća sa žitaricama ili melekom treba izbegavati.