European Society of Cardiology

Dijagnoza akutnog koronarnog sindroma se postavlja prema najnovijim preporukama Evropskog kardiološkog društva (European Society of Cardiology -ESC) .

Najnovije preporuke za zbrinjavanje bolesnika sa akutnim infarktom miokarda sa elevacijom ST segmenta su objavljene 2003. godine, a prevedene na srpski jezik 2004. godine. Najnovije preporuke za zbrinjavanje bolesnika sa akutnim infarktom miokarda bez elevacije ST segmenta i nestabilnom anginom pektoris su objavljene 2007, a prevedene na srpski jezik 2008. godine. Prevođenje i špampanje preporuka je jedna od aktivnosti Ekspertskog tima, kao i njihova stalna primena od strane lekara putem redovne kontinuirane medicinske edukacije.

U zavisnosti od elektrokardiogramskih promena u ranoj fazi, izdvajaju se dve kategorije bolesnika:

1.    Bolesnici sa ishemijskim bolom ili njegovim ekvivalentima (najčešće dispnejom), kod kojih se elektrokardiogramski registruje perzistentna elevacija ST segmenta ili novonastali blok leve grane. Kod ovih bolesnika se najčešće kasnije razvije akutni infarkt miokarda sa Q zupcem;

2.    Bolesnici sa ishemijskim bolom ili njegovim ekvivalentima bez perzistentne elevacije ST segmenta i bez novonastalog bloka leve grane. Kod njih se najčešće registruje trajna ili prolazna depresija ST segmenta, inverzija, aplatiranost ili pseudonormalizacija T talasa, nespecifične promene ST segmenta, a nekada i nema promena na elektrokardiogramu. Najveći deo ovih bolesnika nema biohemijske markere nekroze srčanog mišića i predstavlja grupu bolesnika sa nestabilnom anginom pektoris. Ako su prisutni biohemijski markeri to je grupa bolesnika sa akutnim infarktom miokarda bez elevacije ST segmenta, odnosno to su uglavnom bolesnici koji imaju akutni infarkt miokarda bez Q zupca. Takode, mali procenat može imati akutni infarkt miokarda sa Q zupcem

Akutni koronarni sindrom

Akutni koronarni sindrom (AKS) podrazumeva grupu različitih kliničkih stanja koja nastaju kao posledica akutne ishemije i/ili nekroze miokarda čiji je uzrok najčešće akutna koronarna lezija, nastala rupturom aterosklerotičnog plaka u koronarnoj atreriji sa pratećom trombozom, inflamacijom, vazokonstrikcijom i mikroembolizacijom.

Akutni koronarni sindrom može da se ispolji kao: nestabilna angina pektoris, akutni infarkt miokarda bez i sa elevacijom ST segmenta ili kao iznenadna srčana smrt.

Prema desetoj reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB10) šifra akutnog infarkta miokarda je 121, ponovljenog akutnog infarkta miokarda I22 i nestabilne angine pektoris I20.0.

Kao najteži oblik ishemijske bolesti srca (koronarne bolesti srca), Akutni koronarni sindrom je jedan od najčešćih uzroka urgentnog prijema u bolnicu i iznenadne smrti u razvijenim delovima sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prosečno godišnje u svetu od akutnog infarkta miokarda oboli 6 miliona ljudi, pri čemu se letalni ishod javi kod više od 25% slučajeva.

Dosadašnja istraživanja u svetu  i kod nas obezbedila su dragocene kliničke, ali ne i epidemološke podatke o učestalosti akutnog koronarnog sindroma u populaciji.

Epidemiološka, populaciona istraživanja akutnog koronarnog sindroma su retka. Jedna od njih je danska kohortna studija sa preko 130.000 osoba uzrasta od 30 do 69 godina kojom je procenjeno da je sirova stopa incidencije od akutnog koronarnog sindroma iznosila 234 na 100.000 .

U našoj zemlji od 1980. godine zakonski je regulisana obaveza vođenja Registra za koronarnu bolest srca na osnovu Plana statističkih istraživanja od interesa za Republiku (SI. glasnik SRS br. 32/79).

Međutim, neadekvatan set podataka na obrascu prijave, neprecizno metodološko uputstvo, nedovoljna edukacija kadra za vođenje Registra, kao i nedostatak informatičke podrške imali su za posledicu subregistraciju novootkrivenih slučajeva koronarne bolesti.

Tako je npr. u Srbiji, do kraja 90-ih broj prijavljenih lica sa koronarnim oboljenjem bio višestruko niži od prosečnog broja umrlih i za čak 20 puta manji od očekivanog broja obolelih od ishemijskih bolesti srca.

XVII KONGRES UDRUŽENJA KARDIOLOGA SRBIJE

Udruženje kardiologa Srbije u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Beogradu i Vojnomedicinskom akademijom organizuje u Beogradu od 18 do 21 oktobra XVII KONGRES UDRUŽENJA KARDIOLOGA SRBIJE sa međunarodnim učešćem.

Svečano otvaranje Kongresa udruženja kardiologa će biti u nedelju, 18. oktobra 2009, sa početkom u 18:30, u amfiteatru VMA, u Beogradu. Predsedavajući kongresa će biti M. Ostojić, N. Karanović, S. Pajović, V. Kanjuh, S. Nedeljković, Z. Vasiljević-Pokrajčić i M. Jevtić.

Glavne teme kongresa

1. Bazične nauke u kardiologiji
2. Aritmije i elektrostimulacija srca
3. Neinvazivne dijagnostičke metode
4. Invazivne dijagnostičke metode i kardiovaskularne procedure
5. Epidemiologija i prevencija
6. Arterijska hipertenzija
7. Pedijatrijska kardiologija
8. Koronarna bolest
9. Akutni koronarni sindrom
10. Valvularne mane
11. Bolesti srčanog mišića i perikarda
12. Srčana insuficijencija
13. Kardiovaskularna hirurgija
14. Sportska kardiologija
15. Edukacija, kompjuteri i nove tehnologije u kardiologiji
16. Vodiči kliničke prakse

Tipovi sesija

1. Plenarne sesije
2. Predavanja internacionalnih eksperata
3. Fokus sesije
4. Satelitski simpozijumi farmaceutske industrije
5. “Pro et contra” sesije
   6. “Kako uraditi ili kako postupiti …”
   7. Pitajte eksperte
   8. Tumačenje nalaza sa ekspertima
   9. Usmena saopštenja originalnih radova
   10. Poster forum
   11. Kompjuterske demonstracije i nova tehnologija
   12. “In memoriam”
   13. Zapažene prezentacije kardiologa iz Srbije na međunarodnim sastancima 2008-2009.
   14. Rezime Kongresa

Inostrani gosti po pozivu

• R. Ferrari (Ferrara, Italy), President of the European Society of Cardiology
• P. Goldstein (Lille, France)
• C. Hamm (Bad Nauheim, Germany)
• K. Huber (Vienna, Austria)
• M. Krneta (Banja Luka, Republic of Srpska, BiH)
• A. Lazarevic (Banja Luka, Republic of Srpska, BiH)
• V. Mitrović (Bad Nauheim, Germany)
• M. Nurkić (Tuzla, BiH)
• K.H. Pitschner (Bad Nauheim, Germany)
• Z. Popović (Cleveland, USA)
• F. Rigo (Mestre-Venice, Italy)
• J. Shepherd (United Kingdom)
• J. Somerville (London, United Kingdom)
• V. Thanopoulos (Athens, Greece)
• P. Vardas (Heraklion, Greece)
• D. Vulic (Banja Luka, Republic of Srpska, BiH)
• M. Weber (Bad Nauheim, Germany)

Finalni program

Preuzmite Finalni program (pdf ~4.7Mb)

Abstract Book

Preuzmite Abstract Book (pdf ~5.3Mb)

Izazovi i Novine

Dana 19. maja 2009. godine sa početkom u 13 časova u Hotelu Hyatt Regency, Kristalna dvorana odžaće se stručni sastanak sa temom trombotička terapija u akutnom infarktu miokarda: Izazovi i novine.

Predavači će biti profesor Patrick Goldstein, University hospital of Lille, Francuska i prof. dr sci med. Zorana Vasiljević, Institut za kardiovaskularne bolesti Kliničkog Centra Srbije.

Ovaj stručni sastanak se održava u organizaciji farmaceutske kuće Boehringer Ingelheim koja je obezbedila i simultani prevod predavanja profesora Patricka Goldsteina.

Prijem i registracija učenika je od 12 do 13 časova a za detaljnije informacije kontaktirajte svog stručnog saradnika Boehringer Ingelheim.

Simpozijum Srčana Insuficijencija 2009

U ponedeljak 27. aprila 2009. godine sa početkom u 09.00 časova u hotelu Hayatt u Beogradu, održaće se osmi sastanak radne grupe za srčanu insuficijenciju pod nazivom Simpozijum Srčana Insuficijencija 2009 u organizaciji Radne grupe za srčanu insuficijenciju Udruženja kardiologa Srbije, Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU, Akademije Medicinskih Nauka SLD i Ekspertskog tima za Akutni Koronarni Sindrom Ministarstva zdravlja Srbije a pod pokroviteljstvom Ministartva zdravlja Srbije.

Simpozijum će pratiti i izložba medicinske opreme i farmaceutskih proizvoda.

Bodovi

Simpozijum Srčana Insuficijencija 2009 nosi bodove ( 6 ) kontinuirane medicinske edukacije

Kotizacija

Kotizacija za Simpozijum Srčana Insuficijencija 2009 se ne plaća

Program

program-srcana-insuficijencija-2009 je podeljen u tri celine koje čine:

Srčana insuficijencija u starijoj populaciji 2009

• Digitalis: Mesto starog leka u savremenom lecenju srcane insuficijencije
• Lecenje srcane insuficijencije kod starijih osoba – diuretici u fokusu – Bojan Stojnic (Beograd)
• Da li su beta-blokatori efikasni i bezbedni kod starijih bolesnika sa srcanom insuficijencijom? Nebojsa Radovanovic
• Antikoagulantna terapija u srcanoj insuficijenciji: kome, kada, kako? Biljana Obrenovic (Beograd)
• Kardiovaskularni kontinuum kod starijih pacijenata: najnoviji dokazi – Zorana Vasiljevic (Beograd)

Akutna srčana insuficijencija – Novosti

• Akutna srcana insuficijencije – Milan Pavlovic (Nis)
• Hemodinamske promene u akutnoj srcanoj insuficijencije: Da li nam je potreban Swan-Ganz u koronarnoj jedinici? – Ivan Ilic, Zemun
• Biventrikularni pejsing u lecenju srcane insuficijencije: kome i kada?– Zoran Popovic, USA
• PCI kod bolesnika sa srcanom insuficijencijom – Vladimir Vukcevic, Beograd
• Mozemo li ukrotiti goropad? – Levosimendan u akutnom napadu srcane slabosti - Gordana Panic, Novi Sad

Srčana Insuficijencija u Akutnom Infarktu Miokarda
Zasto klinička praksa izmiče preporukama ?
(interaktivna sesija )

• Savremena tromboliticka terapija – efikasna prevencija srcane insuficijencije
• Antiagregatorna terpija akutnog infarkta miokarda –- Zorana Vasiljevic, Beograd
• Atrijalna fibilacija u akutnom infarktu miokarda – Tatjana Potpara (Beograd)

Dijagnoza je postavljena prema preporukama Evropskog Kardiološkog Društva: AIM sa elevacijom ST segmenta (STAIM), AIM bez ST elevacije (bez STAIM) i nestabilna angina pektoris (NAP), na osnovu kliničke slike, elektrokardiografskih promena i vrednosti kardiospecifičnih enzima.

U hospitalnom toku posmatrane su sledeće komplikacije:

• srčana insuficijencija po Killipovoj klasifikaciji,
• poremećaji ritma i provođenja koji su zahtevali terapiju,
• postinfarktna angina.

Praćena je primena reperfuzione medikamentne terapije i standardne terapije:

• aspirina, heparina, nitrata,
• blokatora beta-adrenergičkih receptora i ACE inhibitora,
• kao i primena diuretka, digitalisa, inotropnih lekova.

Prognoza bolesti se odnosila na hospitalni tok i ishod bolesti

Popunjavanje koronarnog lista je bilo po principu izbora ponuđenih varijabli za svako dato obeležje. Podatke su upisivali ordinirajući lekari, a zatim unošeni u centralnu bazu podataka koja je fromirana u Microsoft Access programu. Statistička obrada podataka je rađena putem SPSS programa i standardnih testova – Studentov test i Hi-kvadrat test.

Sa upisivanjem podataka u koronarni list za sve bolesnike lečene u KJ/ JIN u Srbiji je započeto 1. jula 2002 godine. U toku 2002. godine sakupljeni su podaci iz postojeće 46 KJ/ JIN. Od 1. januara do 31. decembra 2003. godine registrovani su podaci iz još 3 novootvorene KJ/ JIN, ukupno 49, a u toku 2005. godine podaci su sakupljeni iz 50 KJ/ JIN.

Podaci su unošeni od strane lekara koji su lečili bolesnika pa je njihova preciznost veća nego kada ih unosi npr. administrativno osoblje.

Akutni koronarni sindrom

Blagovremena dijagnoza i savremena terapija je značajno poboljšala prognozu bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom. Posebno mesto pripada reperfuzionoj terapiji u AIM sa ST elevacijom, koja, primenjena prvih 12 h, sprečava napredovanje nekroze miokarda, smanjuje veličinu infarkta i time poboljšava prognozu bolesnika koja je velikim delom uslovljena veličinom infarkta.

Efikasnost i uspeh primenjene terapije zavisi od niza faktora:

• dobre organizacije medicinske službe,
• zatim stručne, kadrovske i tehnološke opremljenosti koronarnih (KJ) ili intenzivnih jedinica (JIN).

Iskustva velikog broja kliničkih studija i nacionalnih registara o akutnom koronarnom sindromu su pokazala da je kritično vreme za spasavanje miokarda mnogo kraće nego što se pretpostavljalo do pre nekoliko godina.

Iako je prema preporukama za lecenje AIM sa ST elevacijom primena reperfuzione terapije indikovana do 12 h, najbolji rezultati se postižu prvih 1-3 h. Mogucnost primene trombolitične terapije u vidu petominutne bolus injekcije, sa proverenim algoritmima za dijagnozu i terapijske postupke posebno ističe značaj prehospitalnog zbrinjavanja bolesnika sa akutnim infarktom miokarda uključujuci u organizaciju zbrinjavanja bolesnika sa AIM ne samo kardiologe nego i lekare intenziviste, lekare hitne pomoći, urgentne medicine, lekare primarne zdravstvene zaštite, parametikse, sve koji imaju prvi kontakt sa bolesnikom.

Nova iskustva iz studija i nacionalnih registara treba da daju odgovore na pitanja šta je od savremenih mogućnosti reperfuzije, trombolitična terapija ili primarna perkutana koronarna intervencija (PPKI) najbolja opcija za određenog bolesnika i njegovu bolest.

Nacionalni Registri dobijaju poseban značaj poslednjih godina kada se nameće pitanje da li su bolesnici koji se ispituju u studijama realni i stvarni ili su »probrani«, jer se njihov klinicki status često razlikuje od kliničkog statusa prosečnog bolesnika koji se nalazi u svakodnevnoj praksi. Osim toga postoje velike razlike izmedju pojedinih zemalja, medicinske, ekonomske, socijalne – što daje poseban značaj nacionalnim registrima.

Da bi se sakupili podaci na evropskom nivou, urađena je velika evropska studija o akutnom koronarnom sindromu, Euro Heart Survey Acute Coronary Syndrom I u toku 2000-2001 godine, koja je obuhvatila podatke iz 25 evropskih zemalja.

Multikontinentalna studija, GRACE studija je obuhvatila 14 zemalja, 95 bolnica u Evropi, Severnoj, Južnoj Americi, Australiji i Novom Zelandu. Podaci ENACT studije, u kojoj je učestvovalo 17 evropskih zemalja, su pokazali učestalost razlicitih oblika akutnog koronarnog sindroma i razlike u lečenju između pojedinih evropskih zemalja.

U navedenim studijama o akutnom koronarnom sindromu nisu obuhvaceni podaci iz Srbije zbog poznatih istorijskih dešavanja.

Akutni koronarni sindorm u Srbiji 2003 godine