Hiperlipidemija

Hiperlipidemija predstavlja grupu poremećaja karakterizovanih viškom masnoća u krvi, kao što su kolesterol, trigliceridi i lipoproteini.

Uzroci, učestalost i faktori rizika kod hiperlipidemije

Hiperlipidemija je prouzrokovana viškom lipida u krvi i važan je faktor rizika za nastanak ateroskleroze i bolesti srca. Hiperlipidemija može biti prouzrokovana genetskim faktorima, kao kod nekih naslednih bolesti, ili sekundarnim faktorima kod stečene hiperlipidemije.

Oblici lipida u krvi su holesterol, trigliceridi i lipoproteini, koji su molekule masti i holesterola vezane na proteine.

Pročitaj nastavak >

Smrt usled bolesti srca kod odraslih osoba sa povišenim krvnim pritiskom

Pocock et al su razvili metod predviđana stepena rizika od smrti usled bolesti srca kod odraslih osoba sa povišenim krvnim pritiskom.

Ovaj metod pomaže lekarima da odrede lične potrebe pacijenta kod lečenja hipertenzije ali i ostalih intervencija radi smanjenja rizika kod ove bolesti.

Autori ove metode nalate se na INDANA projektu za Evropu koja oržava bazu ličnih podataka pacijenata uključenih u lečenje i istraživanje hipertenzije.

U ovoj studiji su korišćeni podaci iz osam različitih istraživanja hipertenzije i obuhvata 47088 pacijenta, različitog pola i različitih starosnih dobi. Glavni razlog za ovo istraživanje je bila smrt 1639 pacijenata od bolesti srca tokom perioda od 5.2 godine i kasnije.

Pročitaj nastavak >

Indeks telesne mase

Indeks telesne mase ili BMI Body Mass Index je broj koji se dobije kada se telesna težina podeli sa telesnom visinom na kvadrat. To je dobar način procene gojaznosti kod većine ljudi izmedju 20 i 40 godina starosti.

Ovim indeksom ne meri se direktno telesna masnoća ali su ispitivanja pokazala da postoji značajna povezanost sa vrednostima koje se dobijaju direktnim merenjem količine telesnih masti, kao što je merenje pod vodom ili DXA (dual energy x-ray absorptiometry).

Pročitaj nastavak >

Aritmije srca

Aritmije srca se mogu očitavati palpitacijama (osećaj lupanja srca) ili težim simptomima prouzrokovanim hemodinamičnim poremećajima (poremećaj krvotoka).

Palpitacije mogu nastati zbog pojačane snage kontrakcije srca ili zbog poremećaja srčanog ritma. Aritmije dužeg trajanja, bradikardije ili tahikardije, često prouzrokuju vrtoglavice i gubitak svesti, što može onesposobiti pacijenta ili ga životno ugroziti. U tom slučaju potrebna je hitna klinička obrada i hospitalizacija.

Pročitaj nastavak >

Aneurizma

Aneurizma predstavlja alergijski i imunološki poremećaj.  Aneurizme su ograničena proširenja krvne žile, posebno aorte ili arterija na periferiji. Nastaju zbog slabljenja određenog dela žilnog zida. Može postojati porodična sklonost, no specifični uzroci su aterioskleroza, gljivične infekcije, infekcije sifilisom, aortitis (upala aortnog zida) ili trauma.

Najznačajnija je aneurizma aorte, koja može nastati u bilo kojem delu, ali 3/4 se javljaju u trbušnom delu aorte (AAA). Arterioskleroza je bolest koja je najčešće povezana s aortnim aneurizmama. Ona oslabljuje zid aorte, zbog čega se zid proširuje, a povišeni krvni pritisak i pušenje tome doprinose.

Pročitaj nastavak >

Prolaps mitralnog zaliska

Prolaps mitralnog zaliska je ralativno često benigno stanje na zaliscima koji pregrađuje levu srčanu pretkomoru i komoru. Ovi zalisci su dugi i veliki i za vreme sistole ( faze srčanog ciklusa u kojoj se srce kontrahuje i izbacuje krv ) prodiru u levu pretkomoru, pričemu se deo krvi vraća nazad. Bol se u ovom slučaju javlja u mirovanju, oštar je, ne širi se i duže traje.

Važno je istaći da prolaps mitralnog zaliska, u suštini, ne predstavlja klinički stanje ugroženosti. To je pojava koja se sreće kod skoro 5% populacije, a otkirva se ultrazvučnim pregledom.

Pročitaj nastavak >

Srčani Zalisci

Srčani zalisci – valvule, deo su srčanog aparata, koji omogućava da srce funkcioniše kao pumpa i da snabdeva krvlju svaku ćeliju. Kada su otvoreni, propuštaju krv, a ukoliko se u određenoj fazi srčanog ciklusa zatvore, onemogućavaju da se krv vraća.

Postoje četiri srčana zaliska:

• Aortni i pulmonalni srčani zalizak – nalaze se između komora i arterija koje izlaze iz srca
• Mitralni srčani zalizak – između leve pretkomore i komore
• Trikuspidni srčani zalizak - između desne pretkomore i komore

Pročitaj nastavak >

Koenzim Q10 – Zaštitnik srca i krvnih sudova

Nedostatak koenzima Q10 u organizmu može da izazove kardiovaskularna oboljenja kao što su povišen krvni pritisak, aterosklerozu i slabljenje srčanog mišića.

Ubrzan životni tempo, zagađen vazduh, nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i stres, ubrzavaju proces starenja, poboljšavaju fizičku kondiciju, štite organizam od bolesti i vraćaju mladalačku energiju ističe se KOENZIM Q10 – takozvani vitamin mladosti.

Pročitaj nastavak >

Anemija i nedostatak gvožđa

Anemija se najbrže dijagnostikuje analizom krvi, čiji rezultati pokazuju bro, veličinu i oblik eritrocita, kao i nivohemoglobina. Uzrok ovog poremećaja može biti nedostatak gvožđa, ali i vitamina B9 i B12.

Ljudsko telo ne može samo da stvara gvožđe, već ga uzima iz hrane ili zaliha u organizmu. Rezerve se nalaze u crvenim krvnim zrncima, čiji je životni vek 120 dana, nakon čega se gvožđe iz njih ponovo vraća u koštanu srž, gde se proizvode novi eritrociti.

Ako organizam ne dobija nove količine gvožđa, rezerve se isrcpljuu, koštana srž ne stvara dovoljno eritrocita i tada nastaje sideropenijska anemija, kojukarakteriše smanjnje volumena eritrocita ( mikrocitna anemija ).

Pročitaj nastavak >

Šta izaziva anemiju i kako je prepoznati

Anemija se najjednostavnije i najbrže može ustanoviti analizom krvi, čiji će rezultati pokazati broj, veličinu i oblik eritrocita ( RBC ), kao i njihov procenat u krvi ( hematokrit ).

Snižena vrednost hematokrita ukazuje na nedostatak crvenih krvnih zrnaca ili njihovu brzu razgradnju, koju ne može nadoknaditi pojačan rad koštane srži.

Drugi važan pokazatelj anemije je nivo hemoglobina ( Hb ), čije se normalne vrednosti kreću u rasponu od 120 do 160 g/l ( za žene 130 a za muškarce 180 g/l ).

Pročitaj nastavak >

Sledeća strana »