Aritmije srca se mogu očitavati palpitacijama

Palpitacije mogu nastati zbog pojačane snage kontrakcije srca ili zbog poremećaja srčanog ritma. Aritmije dužeg trajanja, bradikardije ili tahikardije, često prouzrokuju vrtoglavice i gubitak svesti, što može onesposobiti pacijenta ili ga životno ugroziti. U tom slučaju potrebna je hitna klinička obrada i hospitalizacija.

Vrste aritmija srca:

• Atrijske ekstrasistole – preuranjeni otkucaji srca (atrija- srčane pretkomore), česti i kod normalnih osoba, retko uzrokuju simptome, ukoliko su potrebni lekovi, beta – blokatori daju dobre rezultate.
• Undulacija atrija – brz, nepravilan ritam atrija, preporučeni lekovi digoksin, verapamil, kao i beta – blokatori.
• Trajna fibrilacija atrija – trajno brzi, nepravilni otkucaji atrija, bolesnik se oseća neprijatno i oseća pritisak u grudima, može se javiti slabost ili nedostatak vazduha, a postoji i pretnja od sistemske embolije, pa se daje antikoagulaciona profilaksa. U lečenju se koristi verapamil i beta – blokatori.
• Paroksizmalna fibrilacija atrija – intermitentan, brz i nepravilan atrijski ritam, simptomi često vrlo neprijatni zbog dramatičnih promena srčane frekvencije i ritma.
• Atrijska tahikardija – ubrzan, pravilan ritam atrija.
• Ventrikularne ekstrasistole – preuranjeni otkucaji / kontrakcije ventrikula (srčane pretkomore)
• Ventrikulska tahikardija – niz od tri ili više uzastopnih ventrikularnih otkucaja s frekvencijom iznad 120 otkucaja u minuti.
• Fibrilacija ventrikula – brz i nepravilan ventrikularni ritam
• Atrioventrikularni blok - srčani blok, prema jačini razlikuju se I, II, III stepen
• Blok grane – delimičan ili potpun prekid električne provodljivosti kroz srčana vlakna (Hisov snop)

Dijagnostička obrada aritmije

Najčešće je anamneza dovoljna za postavljanje dijagnoze. Uzimanjem anamneze treba prepoznati povremene kratke epizode aritmije od trajnijih aritmija. Pregled pulsa i jugularnog venskog pulsa za vreme aritmije daje precizniju dijagnozu, a EKG (elektrokardiogram) predstavlja glavni dijagnostički postupak. Većina aritmija ne prouzrokuje simptome, pa nema hemodinamične ni prognostičke važnosti, no mogu kod pacijenta prouzrokovati probleme, pa je u tom slučaju važno umiriti pacijenta.

Lečenje aritmije

Kod najvažnijih aritmija temelj lečenja je njihovo suzbijanje pomoću lekova. Univerzalno efikasnog lijeka nema, stoga je izbor leka težak i često empirijski. Postoji nekoliko grupa antiaritmika koji se razlikuju prema mehanizmu dlovanja. U lečenju je još moguća primena elektrostimulatora, pa i hirurški zahvat. Izbor terapije i načina lečenja određuje lekarskitim prema vrsti aritmije, simptomima, i stanju pacijenta.

Prolaps mitralnog zaliska

Važno je istaći da prolaps mitralnog zaliska, u suštini, ne predstavlja klinički stanje ugroženosti. To je pojava koja se sreće kod skoro 5% populacije, a otkirva se ultrazvučnim pregledom.

Najčešće se sreće takozvani primarni prolaps, čija je promena pokretljivosti i izgleda uslovljena  genetski. Ovde se obično radi o osobama koje imaju narušenu sintezu kolagena tipa 3, supstance koja je odgovorna za čvrstinu zalistaka, dok je proizvodnja mukopolisaharida povećana, zbog čega zalistak nema normalan izgled, već je deformisan – zadebljan i proširen.

Naravno, osim primarnog, postoji i sekundarni prolaps mitralnog zaliska, koji je posledica neke druge bolesti, kao što su reumatska groznica, ishemijske bolesti srca, hipertrofična kardiomiopatija i slično.

Komplikacije kod prolapsa mitralnog zaliska

Komplikacije kod ovih stanja su retke i obično nisu opasne ili se mogu sprečiti uvođenjem medikamenata. Može doći do poremećaja srčanog ritma, najčešće u vidu ekstrasistola ili epizoda tahikardije, što se danas uspešno leči. U nekim slučajevima može se javiti i endokarditis.

Važno je napomenuti i to da prolaps zalistaka ne predstavlja poseban rizik u trudnoći, a ukoliko  postoje komplikacije, što se retko dešava, primenjuje se odgovarajuća terapija. POvećani rizik postoji jedino kod starijih osoba ili onih koje imaju ozbiljnije srčano oboljenje, jer može doći do popuštanja srčanog mišića.

Srčani zalisci – valvule

Postoje četiri srčana zaliska:

• Aortni i pulmonalni srčani zalizak – nalaze se između komora i arterija koje izlaze iz srca
• Mitralni srčani zalizak – između leve pretkomore i komore
• Trikuspidni srčani zalizak - između desne pretkomore i komore

Kako nastaju bolesti zalistaka

Urođene bolesti srčanih zalizaka, u vidu kompleksnih srčanih mana koje zahvataju i valvularni aparat srca, mogu se otkriti i lečiti vrlo brzo nakon rođenja. Takva srčana mana naziva se bikuspidna aortna valvula.

Aortni srčani zalistak ima tri listića, a kod bikuspidnih valvula postoje dva listića koji se vremenom toliko izmene da se zalistak sužava i postaje prepreka za normalan protok krvi. Tada srčani mišić trpi stres protiv koga se bori tako što se uvećava i širi, zbog čega gubi snagu. Valvula može da se izmeni toliko da dozvoljava da se krv vraća u suprotnom smeru od normalnog toka, što vremenom takođe opterećuje srčani mišić.

Uzroci nastanka bolesti srčanog zaliska

Najčešći uzrok bolesti aortnog zaliska je senilna aortna kalcifikacija, što znači da se zalistak istrošio tokom godina, zbog čega se na njemu taloži kalcijum. Prisustvo ovog minerala ograničava pokretljivost listića zalistaka, što dovodi do težeg otvaranja – stenoza ili zatvaranja zaliska – regurgitacija ili insuficijencija.

Anemija

Ljudsko telo ne može samo da stvara gvožđe, već ga uzima iz hrane ili zaliha u organizmu. Rezerve se nalaze u crvenim krvnim zrncima, čiji je životni vek 120 dana, nakon čega se gvožđe iz njih ponovo vraća u koštanu srž, gde se proizvode novi eritrociti.

Ako organizam ne dobija nove količine gvožđa, rezerve se isrcpljuu, koštana srž ne stvara dovoljno eritrocita i tada nastaje sideropenijska anemija, kojukarakteriše smanjnje volumena eritrocita ( mikrocitna anemija ).

Deficit gvožđa može nastati zbog njegovog gubljenja ( usled krvarenja ), povećane potrebe z aovim mineralom ( tokom razvoja i trudnoće ), smanjenja apsorpcije u organima za varenje ili, ređe, zbog nepovoljnog unosa putem hrane. Posledice dugotrajne anemije izazvane nedostatkom gvožđa mogu biti veoma ozbiljne, a ukoliko se jave u detinjstvu, mogu dovesti i do usporenog razvoja.

Pored vrtoglavice, slabosti, lupanja srca ili nedostatka koncentracije, zbog poremećaja izgranje ćelija u organizmu, mogu se javiti i upalne promene na jeziku, želucu, rane u uglovima usana, pucanje noktiju.

Gvožđe se može nedoknaditi uzimanjem preparata koji sadrže mineral a ako je njegov deficit izazvan krvarenjem, treba otkloniti uzrok gubitka krvi, što se su slučaju polipa ili tumora čini hiruškim zahvatom. Prekomerni gubitak krvi ( i gvožđa ) može se nadoknaditi samo tansfuzijom.

Ishrana za anemične osobe

Najbolji izvor gvožđa su crveno meso, plava riba, žumance jajeta, zeleno povrće, mahunarke, orasi, sušeno voće i žitne pahuljice, kao i iznutrice – jetra i bubrezi.

Veoma je važno da se ove namirnice kombinuju sa hranom koja pospešuje apsorpciju gvožđa. Preporučljivo je da se uz obroke od mesa i povrća pije sok, dok kombinovanje mesa ili povrća sa žitaricama ili melekom treba izbegavati.

Anemija

Snižena vrednost hematokrita ukazuje na nedostatak crvenih krvnih zrnaca ili njihovu brzu razgradnju, koju ne može nadoknaditi pojačan rad koštane srži.

Drugi važan pokazatelj anemije je nivo hemoglobina ( Hb ), čije se normalne vrednosti kreću u rasponu od 120 do 160 g/l ( za žene 130 a za muškarce 180 g/l ).

Šta izaziva malokrvnost ?

Većina krvnih ćelija, uključujući i crvena krvna zrnca, stvara se u koštanoj srži kojoj su u tom procesu neophodni gvožđe, proteini i vitamini. Ukoliko organizam ne dobije potrebne količine gvožđa, velika je verovatnoća da će doći do anemije.

Drugi mogući uzroci anemija mogu biti gubitak krvi uzrokovan traumom, ili obilnim menstruacijama, oslabljena proizvodnja eritrocita, oboljenja koštane srži, bubrega, jetre zglobova, neželjana dejstva lekova, nedostatak folne kiseline i vitamina.

Nedostatak vitamina B12

Malokrvnost može uzrokovati i nedostatak vitamina B12, a u tom slučaju, reč je o makrocitnoj anemiji ( povećanje veličine eritrocita ) koja nastaje  usled oboljenja organa za varenje. Ponekad je može izazvati i vegetarijanski način ishrane koji podrazumeva izbacivanje iz jelovnika hrane životinjskog porekla – mesa, jaja i mleka, glavnih izvora ovog vitamina.

Nedostatak vitamina B12 posebno pogađa nervni sistem, a posledice u obliku trnjenja ekstreimteta, poremaćaja ravniteže, pa čak i psihoze mogu biti trajne.

Lečenje traje doživotno i podrazumeva otklanjanje osnovne bolesti koja je dovela do neadekvatne apsorpcije vitamina B12, kao i nadoknade ovog vitamina.

Koronarna bolest srca

Kao posledica koronarne bolesti srca javlja se insuficijencija, odnosno stanje u kojem srčanimišić ima potrebu za kiseonikom a ne dobija ga u dovoljnoj količini.

Koronarna bolest srca je u stvari nemogućnost ili smanjena mogućnost malih arterija koje ishranjuju srčani mišić da zadovolje njegove metaboličke potrebe za krvlju, usled suženja lumena ovih krvnih sudova. Suženje nastaje kao posledica opsterukcije, odnosno začepljenja arterija nekim stranim telom, koje se nlazi u krvotoku ili spazmom, odnosno grčem zida arterije. Usled toga dolazi do smanjenog dotoka krvi u one delove srčanog mišića koji su ispod mesta suženja. Ovaj poremećaj zove se ishemija a najčešće je praćena bolom u srednjem delu grudnog koša – anksiozni bol.

Lečenje i prva pomoć kod koronarne bolesti srca

Smanjen protok krvi kroz srčane arterije može biti poguban za srčani mišić, pa je stoga veoma važno reagovati na vreme i primeniti adekvatnu terapiju u vidu nitroglicerinskog spreja.

Ako srce zamislimo kao pumpu koja neprekidno radi, prima krv i ispumpava je, moeemo lakoda zaključimo da što se više krvi sliva u srce i što je viši pritisak u arterijama, srcu će biti teže da pristiglu krv ispumpa.

U ovakvim situacijama je nephodno smanjiti pritisak u venama i arterijama, pošto će se tako smanjiti priliv krvi u srce i olakšati istiskanje krvi iz njega.

Širenjem arterije povećava se ishrana srčanog mišića, a smanjuje napor koji on trpi, te ubrzo nakon primene nitroglicerina prestaju angiozne tegobe.

Aortna aneurizma predstavlja otok u predelu aorte, glavne arterije ljudskog tela. Aorta nosi krv bogatu kiseonikom iz srca u ostatak ljudskog tela.

U pitanju je lokalno proširenje krvnog suda koje uzrokuju povrede, upale ili taloženje fibrina ( belančevine usirene krvne plazme ) u krvi.
U narodu se ova bolest smatra “podmuklom” jer uglavnom ne daje nikakve simptome, mada se na obolelom mestu ponekad može osetiti takozvano žiganje ili pulsiranje.
Lečenje aneurizma svodi se na kontrolisanje i zaustavljnje daljeg proširenja krvnog suda, a u težim slučajevima neizbežan je i hiruški zahvat.

Malokrvnost se oćituje u opadanju broja zdravih crvenih krvnih zrnaca ( RBC ), što može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, pošto eritrociti sadrže hemoglobin – protein bogat gvožđem, zadužen za prenos kiseonika od pluća do ostalih organa ljudskog tela. Usled manjka kiseonika u vitalnim organima, posebno mozgu i srcu, kao i u mišićima, anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost.

Postoji mnoštvo vrsta anemija a lečenje se sprovodi u zavisnosti od uzroka smanjenja eritrocita.

U rizičnu grupu spadaju deca do treće godine života, trudnice, osobe koje pate od bolesti želuca, stariji hronični bolesnici i alkoholičari.

Kako se prepoznaje Anemija ?

Anemija se u ranim stadijumima teško otkriva jer su početni simptomi u vidu opšte slabosti i brzog zamaranja veoma blagi.

Ukoliko se radi o ozbiljnijem obliku malokrvnosti, javljaju se glavobolja, nedostatak koncentracije i apetita, bledilo kože i sluznica, lupanje srca, osećaj hladnoće ekstremiteta, listanje noktiju, grčevi u listovima, izrazita slabost i malaksalost.

Ako se ne leči, anemija može da izazove veoma ozbiljne srčane tegobe, a u nekim slučajevima može imati i fatalan ishod.

Nepravilan rad srca

Normalan broj otkucaja srca se kreće od 50 do 100 otkucaja u minuti.

Aritmija i nepravilan rad srca se ne moraju javiti u isto vreme. Aritmija se može javiti i kod normalnog broja otkucaja srca ili kod usporenog rada srca – bradiaritmija koja se javlja kod broja otkucaja srca manjeg od 50 u minuti.

Aritmija se  može javiti i kod značajno ubrzanog rada srca tahiaritmija – broj otkucaja srca veći od 100 u minuti.

Šta prouzrokuje aritmiju srca ?

Aritmija srca može biti prouzokovana raznim faktorima kao što su:

• koronarna bolest arterija
• disbalans elektrolita u krvi
• promenama u srčanom mišiću
• oštećenjem srca usled srčanog udara
• procesom lečenja posle operacije na srcu

Nepravilan rad srca se može javiti i kod potpuno normalnim i zdravih osoba.

Angina pektoris se obično oseti kao bol u grudima ali može se pojaviti i kao bol u ramenima, rukama, vratu, grlu ili leđima.

Ako imate ove simptome, obratite pažnju. Ako nikada niste imali nikakve probleme sa srcem, trebalo bi da odnah odete na pregled kod lekara. Ako ste imali anginu pektoris i ranije, počnite da uzimate lekove koje ste dobili i po uputstvima koje ste dobili od svog lekara i pokušajte da odredite da li se radi o uobičajenom bolu u grudima ili je ovaj put gore (ovo se naziva nestabilna angina pektoris ).

Šta prouzrokuje anginu pektoris ?

Anginu prouzrokuje slab dotok krvi u srce. Ovo utiče na snabdevanje srca kiesonikom i vitalnim hranljivim materijama. Kada se ovo desi, srce mora da se osloni na alternativne i manje efikasne forme snabdevanja da bi nastavilo svoju ulogu i nastavilo da pumpa krv za telo.

Tipovi Angine Pektoris

Postoji nekoliko tipova angine pektoris:

• stabilna angina pektoris – bol u grudima je predvidiv i pristutan je samo prilikom opterećenja ili ektremnih emocionalnih stresova, nestaje sa odmaranjem
• nestabilna angina pektoris – može da najavi srčani udar. Nestabilna angina pektoris predstavlja bol u grudima koji se razlikuje od uobičajenih bolova koji se javljaju. Ovaj bol u grudima predstavlja bol koji se javlja češće, traje duže ili se javlja kod i najmanje aktivnosti. Takođe, ovaj bol može biti izazavan i sa upotrebom lekova, nestabilan je i može dovesti i do srčanog udara.
• prinzmetalna angina pektoris – ovo je angina pektoris koja se javlja kod odmora, prilikom spavanja ili kada smo izloženi niskim temperaturama. U ovim okolnostima simpotomi koji se ispolavaju mogu biti smanjen protok krvi do koronarnih arterija iz razloga što krv ne nosi dovoljnu količinu kiseonika. Osobe sa slabijim srčanim mišićem imaju povećane potrebe za kiseonikom.