Granice normalnog pritiska krvi

Nema jasne granice između normalnog i abnormalnog krvnog pritiska. Raspon normalnog pritiska krvi je statistička definicija rasporeda pritiska krvi koji se očitavaju kod većine ili kod prošeka za svaki pol i za svaku starosnu grupu. Pickering je spremno definisao ovo stanje sledećim rečima:

Arterijski pritisak raste sa godinama, ali ne podjednako u svih osoba. Kod svih godišta stalno postoje razlike. Očekivano trajanje života se smanjuje sa povećanjem pritiska krvi. Odnos nije pravolinijski.

Smrtnost raste brže od arterijskog pritiska. Ono što se obično naziva esencijalnom hipertenzijom predstavlja onaj deo populacije koji ima arterijski pritisak iznad određenih vrednosti, a ne boluje od drugih bolesti, kojima bi se visoki pritisak mogao pripisati. Ako je sekundarna hipertenzija isključena, nema podataka da je povišeni pritisak kvalitativno različit od normalnog pritiska. Razlika nije u načinu nego u stepenu (Str. 83 u: Pickering G. M: Visoki pritisak krvi. — Grune & Straton, 1955).

Osiguravajuća društva u SAD uzimaju procenjeni podatak od 140/90 kao gornju granicu normalnog krvnog pritiska, jer sa-vremene statistike pokazuju da stopa smrtnosti raste sa pritiscima koji su iznad ovog nivoa. Njujorško društvo za srce smatra da postoji hipertenzija kada je sistolni pritisak stalno iznad 140 mm Hg, a dijastolni stalno iznad 90 mm Hg.

Šta je ateroskleroza  ?

Jedan od najozbiljnijih zdravstvenih problema vezanih za visok krvni pritisak je ateroskleroza, koja potpomaže razvoj bolest koronarne arterije.

Osobe sa visokim krvnim pritiskom ima mnogo veće izglede za razvoj bolesti koronarne arterije zato što krvni pritisak vrši dodatni pritisak na zidove arterija. Tokom vremena, ovaj povećani pritisak može oštetiti arterije i izlaže ih sužavanju. Sužene arterije ograničavaju a ponekad i sprečavaju normalan protok krvi u srčani mišić ostavljajući srce bez kiseonika.

Koji su simptomi ateroskleroze ?

Ateroskleroza obično nema vidljivih simptoma sve dok sužene koronarne arterije ozbiljno ne ugroze normalan dotok krvi u srce. Tada, možemo osetiti bol u grudima zbog toga što je dotok krvi u srce nedovoljan. Ovaj bol dolazi sa naporom a može se javiti i tokom odmora ili sna.

Kako se otkriva ateroskleroza ?

Ateroskleroza se obično otkrije tek kada se osoba javi se bolovima u grudima. Tada, lekar može proveriti zdravstveno stanje pacijenta i izloženost riziku dobijanja srčane bolesti, što uključuje:

• elektrokardiogram EKG – ovaj test meri električnu aktivnost, brzinu i ritam otkucaja srca preko elektroda priključenih na ruke, noge i grudi pacijenta. Ovaj test može otkriti dali ste imali srčani udar ili ga sada preživljavate kao i veličinu vašeg srca. Ovaj test ne može predvideti rizike nastajanja bolesti srca.
• Stres test sa vežbama - tokom ovog testa, pacijent vežba na sobnom biciklu ili traci za trčanje da bi povećao broj otkucaja srca dok se ona očitavaju na elektrokardiogramu EKG.  Ovaj test se često izvodi zajedno sa snimanjem srca kao što je ehokardiogram ili nuklidna skeniranja, da bi dao bolje podatke o bolesti srca.
• kardijalna kateterizacija - tokom ove procedure, katetar – mala savitljiva cevčica – u ubacuje u arteriju koje je vode do koronarnih arterija, i tako lekaru omogućava da locira blokirane delove koronarne arterije i posmatra krvni pritisak i protok krvi u srcu. Tokom kardijalne kateterizacije, kardiolog je u mogućnosti da odčepi začepljene arterije direktno koristeći proceduru zvanu angioplastija. Ovim putem može se ugraditi i mali pomoćni uredjaj u krvni sud koji zovemo stent
• ehokardiogram – ovaj test šalje ultrazvučne talase koji nam daju sliku srčanih zalizaka i srčanih komora, dajući nam informacije o veličini i debljini zidova srčanih komora i informacije o tome kako krv prolazi kroz srčane komore.
• kompjuterizovana tomografija CT - rentgenski zraci i računar se koriste da bi se dobila slika srca
• magnetna rezonanca arterijografija -  ovaj test nam daje slike srčanih zalizaka i mesta gde bi oni mogli biti blokirani

Kako se leči ateroskleroza ?

Ateroskleroza se u principu leči korekcijom ishrane, fizičkim vežbama a često i lekovima da bi se smanjio nivo masti i holesterola u krvi. Ostali vidovi lečenja obuhvataju angioplastiju i ugradnju stenta. Ponekad je čak potrebna operacija na otvorenom srcu.

Ako je vaš krvni pritisak ekstremno visok, onda mogu postojati određeni siptomi na koje treba obratiti pažnju a to su:

• česte glavobolje
• slabost i mučnina
• problemi sa vidom
• bol u grudima
• otežano disanje
• preskakanje srca
• krv u mokraći

Ako imate bilo koje od ovih simptoma odmah posetite svog lekara. Može se desiti da prolazite kroz hipertenzitivnu krizu koja može da se završi srčanim udarom.

Kada se ne leči hipertenzija može prouzokovati ozbiljne bolesti poput srčanog udara, bolesti srca, otkaza bubrega ili problema sa vidom.

Iako osnovna hipertenzija ostaje na neki način nepoznata lekarima, povezuje se sa određenim faktorima rizika.

Osnovna hipertenzija u mnogome zavisi i od načina ishrane kao i načina života. Veza između količine unosa soli i visokog krvnog pritiska se posebno ističe. Na primer, ljudi koji žive na severnim ostrvima Japana unose najviše soli u svoju ishranu na svetu i takođe, imaju najveći broj slučajeva osnovne hipertenzije u svetu. Za razliku od njih, ljudi koji ne dodaju ni malo soli u svoju ishranu ne pokazuju skoro nikad bilo kakve znake osnovne hipertenzije. Visok krvni pritisak ima tendenciju porodične bolesti i češće pogađa žene nego muškarce.

Većina ljudi koji pate od povišenog krvnog pritiska su „osetljivi na so“, što znači da čak i unosom male količine soli koja prelazi potrebe njihovog organizma njima predstavlja problem i povišava im krvni pritisak. Ostali faktori koji se vezuju sa osnovnom hipertenzijom uključju:

• gojaznost
• dijabetes
• stres
• nedovoljan unos kalijuma, kalcijuma i magnezijuma
• nedostatak fizičke aktivnosti
• i hroničan alkoholizam

Sekundarna hipertenzija

Kada sa sigurnošću možemo identifikovati uzoke visokog krvnog pritiska ovakvo stanje nazivamo sekundarna hipertenzija. Od svihpoznatih uzroka sekundarne hipertenzije najčešći uzrok su oboljenja bubrega. Hipertenzija može biti izazvana kod pojave tumora ili nekih drugih „nenormalnih“ stanja koja podstiču nadbubrežne žlezde da luče izvesnu količinu hormona kojipodižu krvni pritisak. Antibebi pilule, posebno one koje sadrže estrogen, i trudnoća mogu podići krvni pritisak kao i lekovi koji sužavaju krvne sudove.

Ko je podložan razvoju hipertenzije?

Hipertenziji su izloženi ljudi koji:

• imaju nekoga u porodici ko već ima povišeni krvni pritisak
• pušači
• trudnice
• žene koje uzimaju antibebi pilule
• ljudi preko 35 godina starosti
• gojazni ljudi
• ljudi koji se ne kreću
• ljudi koji preteruju sa unosom alkohola
• ljudi koji jedu masnu i slanu hranu

Šta je to „normalan“ krvni pritisak?

Postoji nekoliko kategorija krvnog pritiska, uključujući:

• Normalan: niži od 120/80
• Prehipertenzija: 120-139/90-99
• Prva faza visokog krvnog pritiska: 140-159/90-99
• Druga faza visokog krvnog pritiska: 160 i preko/100 i preko

Osobe čiji krvni pritisak prelazi vrednosti koje su normalne trebalo bi da konsultuju svog lekara radi saveta i načina kako da ga smanje.

Šta su glavni uzroci za visoki krvni pritisak?

Tačni razlozi nastajanja visokog krvnog pritiska nisu poznati. Nekoliko faktora i stanja može imati bitniju ulogu u razvoju visokog krvnog pritiska a neke od njih su:

• Pušenje
• Gojaznost
• Nedostatak fizičkih aktivnosti
• Unos previše soli u svakodnevnoj ishrani
• Preterani unos alkohola (više od 1 do 2 pića dnevno)
• Stres
• Životna dob
• Genetika
• Porodična sklonost ka visokom krvnom pritisku
• Hronično oboljenje bubrega

Visok krvni pritisak i razlozi njegovog nastanka, kao što vidimo, nisu potpuno definisani i zato je vrlo bitno da smanjimo sve faktore i stanja koje bitno utiču na njega da bi smanjili verovatnoću od nastajanja visokog krvnog pritiska.