Desetogodišnja studija, sprovedena na Harvardu, dokazala je da deficit vitamina D u organizmu uzrokuje oboljenja srca i krvnih sudova.

U ovoj studiji dokazano je da vitamin D pomaže u sprečavanju hroničnih srčanih oboljenja kod muškaraca. Ustanovljena je i povezanost između nedostatka ovog vitamina i povišenog rizika za nastanak infarkta srca.

Muškarci sa smanjenom koncentracijom vitamina D u krvi su višestruko izloženiji riziku od nastajanja infarkta srca, nego oni kod kojih je koncentracija vitamina D u granicama normalnih vrednosti ( > 30 ng/mL ).

Studija je dovela do zaključka da su i niske koncentracije vitamina D, tokom zimskog perioda, uticale na povišenu smrtnost usled kardiovaskularnih bolesti. Povezanost smanjene koncentracije vitamina D u organizmu i nastanka srčanih oboljenja može se objasniti na više načina. Naime, vitamin D utiče na proliferaciju glatkih mišićnih ćelija krvnih sudova, inflamaciju, vaskularnu cirkulaciju i krvni pritisak.

Ova studija preporučuje dovoljno izlaganje suncu, kao i adekvatan unos vitamina D putem hrane ili preparata koji ga sadrže. Ovo je naročito bitno u toku zimskog perioda kada se zbog smanjene količine sunčeve svetlosti redukuje stvaranje vitamina D u organizmu.

Preporučuje se da muškarci stariji od 40 godina, čiji bliski rođaci boluju od hroničnih srčanih oboljenja, uz povremene rutinske labaratorijske nalaze urade i nalaz koncentracije vitamina D u krvi, te da se konsultuju sa lekarom o mogućoj suplementaciji.

Najefikasniji način nadoknade ovog vitamina predstavlja uzimanje preparata koji sadrže vitamin D3 u propisanim dozama.

Što je holesterol?

Holesterol je nephodan sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije. Strukturni je element svih ćelijskih i intraćelijskih membrana, a u određenim organima ima i posebne, specifične uloge kao što su:

• sinteza holnih kiselina u hepatocitima
• sinteza steroidnih hormona u kori nadbubrežnih i polnih žlijezda
• transport liposolubilnih vitamina (A, D, E i K).

Holesterol je masnoća koje najviše ima u namirnicama životinjskog porekla. Bez holesterola, većina živih bića ne bi mogla živeti.

Prvenstveno, reč je o materiji koja je normalan gradivni sastojak svake ćelije tela (stanične membrane). Osim toga, u ljudskom organizmu holesterol je potreban za mnoge metaboličke procese. Iz njega nastaje više vrsta hormona, i to ženskih i muških polnih hormona (npr. testosterona, estradiola) te hormona nadbubrežne žlijezde (npr. kortizol). Takođe, deo je i molekule vitamina D.

Holesterol je i materija iz koje nastaju žučne kiseline koje se putem žuči izlučuju u crevo i bez kojih je nezamisliva normalno varenje, a posebno masti.

Gde holesterol nastaje?

Ova za život važna materija mora u telu uvek biti na raspolaganju pa količina holesterola u telu ne sme zavisiti od njenog unosa samo putem hrane – egzogeno poreklo holesterola. Zato se holesterol stvara i u telu – endogeno poreklo holesterola.

Glavno mesto gde holesterol nastaje je jetra. U njoj nastaje oko 1 do 2 grama kolesterola dnevno. On se krvlju prenosi do svake stanice i u njima se zatim dalje prerađuje, zavisno od potrebe. Zapravo hranom uopće ne bismo trebali unositi holesterol.