Infarkt srca – šta je to ?

Infarkt srca se javlja kada nam je zaustavljen dotok krvi u srce. Bez krvi i kiseonika koji ona nosi, deo našeg srca umire. Infarkt srca ne mora biti uvek sa smrtnim ishodom. Brza intervencija može ponovo osposobiti dotok krvi u srce i tako nam spasiti život.

Šta prozrokuje infarkt srca ?

Infarkt srca se javlja kada se zaustavi dotok krvi do srca. Ovo se obično dešava zbog masnih naslaga na zidovima krvnih sudova – koronarnih arterija.

Svako začepljenje jedne od koronarnih arterija ili neke od njenih ogranaka, te prekida snabdevanja krvlju dela srčanog mišića kojeg hrani začepljena arterija, dovodi do infarkta. Taj deo srca umire. Zapravo, srčane ćelije tog dela srca umiru.

Ako ovo začepljenje traje 30-ak minuta (prema nekim istraživanjima i kraće), srce je nepovratno oštećeno. Srce je doživelo svoj “srčani udar”, tj. infarkt miokarda. Sada se treba boriti da ga i preživi.

Stvari poput napornih vežbi, iznenadnog emocionalnog stresa ili nekontrolisanog korišćenja lekova mogu prouzrokovati infarkt srca. U velikoj broju slučajeva, ne postoji jasan razlog zašto je nastao infarkt srca ili naznaka kada će on nastati.

Koji su simptomi infarkta srca ?

Najčešći simptom infarkta srca predstavlja oštar bol u grudima.

• ovaj bol pacijenti opisuju kao nelagodnost, pritisak, stiskanje ili težinu koju osećaju u grudima
• bol se može širiti niz levo rame i ruku do drugih delova tela, kao što su ledja, vrat ili desno rame

Dobar deo pacijenata pored navedenih imaju i barem jedan od sledećih simptoma:

• bol u želucu
• znojenje
• otežano disanje
• osećaj slabosti i umora
• osećaj dezorjentisanosti

Infarkt miokarda

1. MLADI Ijudi, uopšteno rečeno, doživljavaju svoj infarkt veoma burno i dramatično, a komplikacije se kod njih dešavaju neposredno po nastanku infarkta. U prvim satima je često ishod smrtonosan.
2. STARI Ijudi obično doživljavaju infarkt sa manje drame, manje bola i manje smrtnosti u samom početku. Kod njih se komplikacije javljaju tek narednih dana ili nedelja.

Zašto je to tako?

Ateroskleroza je vrlo dug i spor proces postepenog sužavanja arterijskih krvnih sudova u svim dijelovima tela, pa tako i u srčanom mišiću. Znači, koronare arterije se dugim nizom godina postepeno sužavaju zbog aterosklerotičnih naslaga u njima, pa je i cirkulacija krvi kroz srčani mišić smanjena.

Ovaj dugi period kod starih i starijih osoba dozvoljava da se koronare arterije postepeno prilagode na smanjenu cirkulaciju krvi kroz njih. Ovo prilagođavanje znači postepeno nastavljanje novih ogranaka koronarih arterija kroz koje se prirodnim, a ne operativnim, putem preusmerava krv u sve dijelove srčanog mišića.

Staro srce ima mnogo više krvih sudova nego mlado srce. Kapilarna mreža kod starih je mnogo gušća od kapilarne mreže mladih Ijudi.

Kažemo da staro srce ima razvijenu mrežu kolateralnih krvnih sudova, pa se začepljenje jedne grančice sklerotične arterije kompenzuje tako što se snabdevanje krvlju tog dela srčanog mišića odvija kroz druge, kolateralne krvne sudove.

Infarkt kod starih ljudi je obično nešto manjih dimenzija. Naravno, to nije pravilo. Zahvaljujuči mreži kolateralnih krvnih sudova, stari ljudi najčešče uspevaju da prežive prve sate i dane infarkta. Ali, oni često pokazuju komplikacije infarkta tek narednih dana ili sedmica tako što njihovo srce, kao pumpa, počinje da popušta i slabi.

Mladi ljudi, koji nemaju razvijenu kolateralnu mrežu krvnih sudova, a kojima se začepi jedna koronarna arterija (nastaje infarkt miokarda), ne mogu da preusmjere krv kroz druge arterije da bi se ishranio “pogođeni” deo srca. Kod njih je to nemoguće jer, jednostavno, nemaju višak arterija. Njihovi infarkti su veliki i obično opsežni, sa često teškim ili smrtonosnim komplikacijama. Međutim, naredni dani obično prolaze mirnije. Naravo, ni ovo sve nije pravilo.

Znači, stari ljudi lakše doživljavaju akutni infarkt miokarda, ali ga kasnije teže preživljavaju.
Mladi ljudi teže preživljavaju akutni infarkt miokarda, ali ga kasnije lakše doživljavaju.

Ne možemo promeniti istoriju bolesti u porodici ili svoje godine, što postaje veoma ozbiljan faktor rizika kod žena starijih od 55 godina. Kod muškaraca ova granica je mnogo niža i iznosi 45 godina.

Većinu faktora rizika možemo kontrolisati promenama u načinu života i promenom svojih navika. Ponekad su potrebni čak i lekovi.

U nastavku teksta ću dati kratak pregled ovih faktora rizika.

Pušenje

Pušenje dovodi do smanjenja protoka krvi u arterijama. Ovako smanjen protok krvi u arterijama može dovesti do srčanog infarkta. Ne postoji “siguran” način pušenja. Ako se odlučite da ostavite pušenje možete očekivati da će prvi znaci poboljšanja biti vidljivi odmah.

Posle samo nekoliko dana, krvni pritisak će pasti a nivo kiseonika i ugljen monoksida u krvi će se vratiti u normalu. Samo godinu dana posle prestanka pušenja, rizik od infarkta srca će pasti za više od 50%. Znam da nije lako ostaviti pušenje, ali napravite plan kako i kada da ostavite ovu lošu naviku i siguran sam da ćete uspeti. Ili, probajte sa nekim organizovanim programom ili nekim lekovima i obavezno se konsultujte sa lekarom.

Visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak se naziva i hipertenzija i kada je u znatnoj meri povišen povećava faktor rizika od srčane bolesti, moždanog udara ili kogestivnog otkaza srca. Čak i najmanje povećanje krvnog pritiska, zvano prehipertenzija, povećava rizik od srčane bolesti.

Postoji nekoliko načina da držimo visok krvni pritisak pod kontrolom. Pridržavanje zdravog načina ishrane, smanjenje unosa soli, redovne fizičke aktivnosti i održavanje zdrave telesne težine. Ako konzumirate alkoho

Fizička neaktivnost

Čak i kada ne postoje drugi faktori rizika za razvoj srčanih bolesti, fizička neaktivnost u velikoj meri povećava šanse od razvoja problema vezih sa srcem.

Pokušajte da budete fiziči aktivni barem 30 minuta većinom, ako ne i svaki dan u nedelji. Ovo može da bude brža šetnja, podizanje nekihlakših tereta, pa čak i čišćenje kuće ili rad u dvorištu. Ako imate potrebu podelite to na nekoliko kraćih aktivnosti po recimo 10 minuta svako.

Dijabetes

Veliki broj ljudi danas boluje od dijabetesa a još 50% od ukupno obolelih ni ne zna da ga ima. Oko sve trećine obolelih od dijabetesa umire od oboljenja srca ili krvnih sudova.

Dijabetes se može otkriti sa kontrolom nivoa šećera u krvi. Ako imate dijabetes, jako je bitno da ga držite pod kontrolom. Čak i najmanje promene u načinu ishrane ili fizička aktivnost mogu sprečiti ili odložiti razvoj dijabetesa.

Visok krvni holesterol

Visok nivo holesterola i masnoće u krvi se nagomilava na zidovima krvnih sudova i tako sprečava dotok krvi do srca.  Lpoprotein profil proverava nivo ukupnog holesterola, i lipoproteina niske gustine (LDL) – lošeg holesterola, lipoproteina visoke gustine (HDL) – dobrog holesterola, kao i triglicerida – masne materije u krvi.

Nivo holesterola u krvi se smanjuje primenom posebnog načina ishrane, fizičkom aktivnošću, održavanjem zdrave telesne težine i ako je potrebno lekovima.

Gojaznost

Prekomerna gojaznost je prilično zastupljena kod nas ali fizički izgled  nije jedini problem. Prekomerna gojaznost ne da povećava rizik od srčane bolesti, nego i pospešuje razvoj  drugih bolesti kao što su moždani udar, artritis i neki kanceri. Čak sa malim gubitkom telesne težine (10% od početne težine) umanjuje se rizik od pojave srčanog oboljenja. Ako ste već gojazni, probajte barem da stanete sa povećenjem težine.

Dugotrajne dijete zahtevaju promene u načinu života. Držite se zdravog života, zdravog načina ishrane, unosite manje kaloričnu hranu i budite fizički aktivniji. Trudite se da ne gubite na težini više od 2 kilograma nedeljno. Ako bi trebalo da izgubite veći broj kilograma svoje težine, konsultujte se sa lekarom ili registrovanim nutricionistom.

Kao što vidite, postoji dosta faktora rizika koji mogu da izazovu infarkt srca tako da na pitanje “Šta prouzrokuje infarkt srca” ima previše odgovora.

Prvi minuti i sati kada neko doživljava infarkt srca – infarkt srčanog mišića (infarctus myocardii), čine životnu dramu i obolelog i njegove okoline. To su oni minuti kada se zaista borite za život.

Da biste to shvatili, navešću jedan primer:

Oko 1/3 svih smrti u SAD-u nastaje zbog koronarne bolesti, a polovina od ovih su smrti zbog akutnog (naglog) infarkta srčanog mišića.

Polovina umrlih od infarkta umire naglo, unutar prvog sata od pojave prvih znakova bolesti. Znači, infarkt miokarda nastaje naglo, najčešće dramatično i u velikom postotku je smrtan.

Nastavite pažljivo da čitate sadržaj ovoga sajta jer ćete tako moći i sami da steknete određena, veoma važna saznanja o vašem srcu, te da reagujete na njegovu bolest.

Šta je to infarkt srca?

Srčani mišić se zove miokard (myocard). Svaki mišić u našem telu, kao i svaki drugi deo u nama, svoju ishranu ostvaruje preko zdravih arterijskih krvnih sudova. Kroz zdrav krvni sud, krv prolazi nesmetano. Kroz sužen ili začepljen krvni sud, krv ne prolazi. Ovo sve važi i za srce.

Svako začepljenje jedne od koronarnih arterija ili neke od njenih ogranaka, te prekida snabdijevanja krvlju dela srčanog mišića kojeg ishranjuje začepljena arterija, dovodi do infarkta. Taj deo srca umire. Zapravo, srčane ćelije tog dela srca umiru. Ako ovo začepljenje traje 30-ak minuta (prema nekim istraživanjima i kraće), srce je nepovratno oštećeno. Srce je doživelo svoj “srčani udar”, tj. infarkt miokarda. Sada se treba boriti da ga i preživi.

Kod osnovane sumnje za nastanak akutnog infarkta srca treba da reagujete btzo.

Ne stvarajte paniku već reagujte brzo

Uvijek se setim jedne bolesnice koja mi je posle nekoliko dana po dolasku na Odeljenje koronarne intenzivne njege, zbog akutnog infarkta srca kazala:

“Mislila sam da mi neko vadi srce iz grudi, a ne vidim ko. Toliko me je boljelo, da se više i ne sećam koliko”. Ova pacijentica je po dolasku na Kliniku doživjela kliničku smrt, ali je uspješno reanimirana. 0 ovome ćemo uskoro govoriti.