Prolaps mitralnog zaliska

Prolaps mitralnog zaliska je ralativno često benigno stanje na zaliscima koji pregrađuje levu srčanu pretkomoru i komoru. Ovi zalisci su dugi i veliki i za vreme sistole ( faze srčanog ciklusa u kojoj se srce kontrahuje i izbacuje krv ) prodiru u levu pretkomoru, pričemu se deo krvi vraća nazad. Bol se u ovom slučaju javlja u mirovanju, oštar je, ne širi se i duže traje.

Važno je istaći da prolaps mitralnog zaliska, u suštini, ne predstavlja klinički stanje ugroženosti. To je pojava koja se sreće kod skoro 5% populacije, a otkirva se ultrazvučnim pregledom.

Najčešće se sreće takozvani primarni prolaps, čija je promena pokretljivosti i izgleda uslovljena  genetski. Ovde se obično radi o osobama koje imaju narušenu sintezu kolagena tipa 3, supstance koja je odgovorna za čvrstinu zalistaka, dok je proizvodnja mukopolisaharida povećana, zbog čega zalistak nema normalan izgled, već je deformisan – zadebljan i proširen.

Naravno, osim primarnog, postoji i sekundarni prolaps mitralnog zaliska, koji je posledica neke druge bolesti, kao što su reumatska groznica, ishemijske bolesti srca, hipertrofična kardiomiopatija i slično.

Komplikacije kod prolapsa mitralnog zaliska

Komplikacije kod ovih stanja su retke i obično nisu opasne ili se mogu sprečiti uvođenjem medikamenata. Može doći do poremećaja srčanog ritma, najčešće u vidu ekstrasistola ili epizoda tahikardije, što se danas uspešno leči. U nekim slučajevima može se javiti i endokarditis.

Važno je napomenuti i to da prolaps zalistaka ne predstavlja poseban rizik u trudnoći, a ukoliko  postoje komplikacije, što se retko dešava, primenjuje se odgovarajuća terapija. POvećani rizik postoji jedino kod starijih osoba ili onih koje imaju ozbiljnije srčano oboljenje, jer može doći do popuštanja srčanog mišića.

Autor · u Tipovi bolesti srca 
O autoru: KardioNet je prvi domaći Internet portal - servis koji pružaocima zdravstvenih usluga u domenu kardiologije, naučno-istraživačkim organizacijama, lekarima, predstavnicima farmaceutske i industrije medicinske opreme, države i fondova osiguranja, kao i pacijentima i zdravoj populaciji, omogućava pristup traženim medicinskim informacijama u bilo kom momentu, sa bilo kog mesta.