Prva pomoć kod Infarkta

Ako posumnjamo da neko upravo pred nama doživljava iznenadnu srčanu smrt (ne diše i ne radi mu srce), potrebno je:

• opipati mu puls
• oslušnuti rad srca prislanjanjem uva na njegove grudi
• videti da li diše stavljanjem ogledala ispred otvorenih usta i nosa (ako orosi ogledalo – diše)
• pogledati širinu zenica (široke zenice su znak smrti)
• odmah pozvati Hitnu medicinsku pomoć ili odmah kolima (ako su u blizini) prebaciti unesrećenog na Odeljenje za intenzivnu njegu ili do Stanice hitne medicinske pomoći

Dok čekamo na stručnu medicinsku pomoć ili na mestu događaja ili u toku transporta, treba vršiti spoljnu masažu srca i davati veštačko disanje usta na usta:

• Unesrećenog treba položiti na leđa na tvrdu podlogu.
• Pregledati mu usnu šupljinu i izvaditi zubnu protezu ili zalogaj, ako se isti nalazi u ustima.
• Našom rukom zatvorimo pacijentu nos, stavimo mu maramicu preko usta i priljubimo naša usta na njegova, te brzo „uduvamo“ vazduh iz naših pluća u njegova, te sačekamo da spontano izdahne. Manevar se ponavlja 15-ak puta u minuti.
• Istovremeno vršimo spoljašnju masažu srca brzinom od 70 do 80 puta u minuti. Na donji deo grudne kosti unesrećenog (ne na njen vrh), postavimo naš dlan a preko njega naš drugi dlan i započinjemo ravnomemu kompresiju težinom našeg gomjeg dela tela ispruženim rukama u laktovima, tako da prsnu kost utiskujemo za nekoliko centimetara. Napominjem da je mnogo lakše izvoditi spoljašnju masažu srca i veštačko disanje, udvoje, nego ako to mora da obavlja samo jedna osoba.

Ako unesrećeni ne diše pet minuta ili duže, dolazi do nepovratnog (ireverzibilnog) oštečenja mozga, ali i drugih organa.
Mere reanimacije se moraju vršiti kod svih bolesnika bez obzira na dob, i vrše se ili do pojave znakova oporavka bolesnika, ili do pojave sigurnih znakova smrti.

Autor · u Srčani udar 
O autoru: KardioNet je prvi domaći Internet portal - servis koji pružaocima zdravstvenih usluga u domenu kardiologije, naučno-istraživačkim organizacijama, lekarima, predstavnicima farmaceutske i industrije medicinske opreme, države i fondova osiguranja, kao i pacijentima i zdravoj populaciji, omogućava pristup traženim medicinskim informacijama u bilo kom momentu, sa bilo kog mesta.